– Ovo plavo je Nilfgard – objasni. – Ovo crveno ste vi. U šta zveraš? Ovamo gledaj!
Dajkstra je sklonio pogled s drugih slika – većinom aktova i pomorskih scena. Pitao se koja je od njih bila čarobnjačka kamuflaža za drugu slavnu mapu Esterada – onu koja je oslikavala vojnu i trgovačku obaveštajnu službu Kovira, celu mrežu podmićenih informatora i ucenjenih ljudi, poverenika, operativnih kontakata, diverzanata, najamnih ubica, “uspavanih” agenata i aktivnih rezidenata. Znao je da takva mapa postoji, odavno je bezuspešno pokušavao da nađe način da dođe do nje.
– Crveno ste vi – ponovi Esterad Tisen. – Bedno izgleda, zar ne?
“Bedno”, prizna u sebi Dajkstra. U poslednje vreme je bez pauze gledao strateške mape, ali sada, na plastičnoj mapi Esterada, položaj je izgledao još gore. Plavi kvadratići su formirali oblik strašnih zmajevih čeljusti, spremnih da u svakom trenutku zagrizu i smrskaju zubima bedne crvene kvadratiće.
Esterad Tisen je tražio nešto što bi moglo da posluži kao pokazivač mape, izvuče najzad iz najbliže panoplije ukrašeni rapir.
– Nilfgard – započe izlaganje pokazujući rapirom šta treba – napada Liriju i Edirn, kao casus belli oglašavajući napad na pograničnu utvrdu Glevicingen. Neću ispitivati ko je zaista napao Glevicingen i u koga prerušen. Smatram potpuno besmislenim i pretpostavke za koliko dana ili časova je naoružana akcija Emhira predupredila analogna dejstva Edirna i Temerije. Ostaviću to istoričarima. Više me interesuje današnja situacija i šta će biti sutra. U ovom trenutku, Nilfgard stoji u Dol Angri i Edirnu, prikriven buferom u obliku vilenjačkog dominiona u Dol Blatani, koji se graniči sa ovim delom Edirna, što ga je kralj Henselt iz Kedvena, govoreći slikovito, istrgao Emhiru iz zuba i sam ga zagrizao.
Dajkstra nije komentarisao.
– Moralnu ocenu akcije kralja Henselta isto ostavljam istoričarima – nastavi Esterad. – Ali jedan pogled na mapu dovoljan je da bi se videlo da je aneksijom Severne Marhije Henselt zagradio Emhiru put do Doline Pontar. Zaštitio je bočnu stranu Temerije. A takođe i vas, Redanjce. Treba da mu zahvalite.
– Zahvalio sam – promumla Dajkstra. – Ali tiho. U Tretogoru gostimo Jeralja Demavenda iz Edirna. A Demavend ima dosta preciznu moralnu ocenu Henseitovog postupka. Obično ju je izražavao kratkim i zvučnim rečima.
– Pretpostavljam – klimnu glavom kralj Kovira. – Ostavimo to na trenutak, pogledajmo na jug, na reku Jarugu. Napadajući Dol Angru, Emhir je istovremeno osigurao bočnu stranu sklopivši separatistički dogovor s Foltestom iz Temerije. Međutim, po okončanju ratnih dejstava u Edirnu, car je bez cifranja prekršio pakt i udario na Bruge i Soden. Svojim kukavičkim pregovorima, Foltest je dobio dve nedelje mira. Tačnije, šesnaest dana. A danas je dvadeset šesti oktobar.
– Da.
– A stanje dvadeset šestog oktobra je sledeće: Bruge i Soden su okupirani. Tvrđave Razvan i Majena su pale. Vojska Temerije je razbijena u bici kod Maribora, potisnuta na sever. Maribor je pod opsadom. Jutros se još držao. Ali sada je već kasna noć, Dajkstra.
– Maribor će izdržati. Nilfgardijci nisu uspeli tesno da ga zatvore.
– To je istina. Zašli su predaleko, previše su razvukli liniju snabdevanja, opasno su otkrili bočnu stranu. Pre zime će prekinuti opsadu, povući će se bliže jarugi, skratiće front. Ali šta će biti u proleće, Dajkstra? Šta će biti kad trava izviri ispod snega? Približi se. Pogledaj mapu.
Dajkstra je gledao.
– Pogledaj mapu – ponovi kralj. – Reći ću ti šta će u proleće uraditi Emhir var Emreis.
*
– U proleće će početi ofanziva neviđenih razmera – reče Kartija van Kanten, popravljajući pred ogledalom svoje zlatne lokne. – Oh, znam da je ta informacija sama po sebi malo senzacionalna, kraj svakog seoskog bunara žene čine podnošljivim pranje veša pričama o prolećnoj ofanzivi.
Asire var Anahid, danas izuzetno razdražena i nestrpljiva, ipak je uspela da se suzdrži od pitanja zašto joj uopšte skreću pažnju tako malo senzacionalne informacije. Ali poznavala je Kantarelu. Ako je Kantarela počela o nečemu da govori, onda je imala razloga. A obično je priče završavala zaključcima.
– Ipak ja znam malo bolje od prostog sveta – nastavi Kantarela. – Vatje mi je sve ispričao, ceo tok sastanka s cezarom. Povrh toga, doneo je kod mene celu torbu mapa, a kada je zaspao, pogledala sam ih... Da pričam dalje?
– Naravno – izbeči oči Asire. – Hajde, draga moja.
– Pravac glavnog udara je, naravno, Temerija. Rubež reke Pontar, linija Novigrad-Vizima-Elander. Udara grupa vojske “Sredina”, pod vodstvom Menoa Koehorna. Bočnu stranu čuva grupa vojskc “Istok”, koja udara iz Edirna na Dolinu Pontar i Kedven...
– Na Kedven? – podiže obrve Asire. – Da li to znači kraj slabog prijateljstva zaključenog pri podeli plena?
– Kedven preti desnoj bočnoj strani – Kartija van Kanten lagano napući pune usne. Njena usta lutkice bila su u strašnom kontrastu sa strašnim mudrostima koje je pričala. – Udar ima preventivni karakter. Podeljeni odredi grupe „Istok” moraju da stegnu vojsku kralja Henselta i izbiju mu iz glave eventualnu pomoć za Temeriju.
– Na zapadu – nastavi plavuša – udara specijalna operativna grupa “Verden”, sa zadatkom da kontroliše Cidaris i tesno zatvori blokadu Novigrada, Gors Velena i Vizime. Generalštab računa na nužnost opsade te tri tvrđave.
– Nisi navela prezimena vođa obeju grupa vojske.
– Grupa “Istok”, Ardal ep Dahi – osmehnu se lagano Kantarela. – Grupa “Verden”, Joahim de Vet.
Asire visoko podiže obrve.
– Zanimljivo – reče. – Dva kneza, uvređeni što su njihove kćerke isključene iz bračnih planova Emhira. Naš car je ili veoma naivan, ili veoma lukav.
– Ako Emhir zna nešto o zaveri kneževa – reče Kantarela – to nije od Vatjea. Vatje mu ništa nije rekao.
– Pričaj dalje.
– Ofanziva mora imati razmeru koja do sada nije viđena. Sve ukupno, računajući linijske odrede, rezerve, pomoćne i pozadinske službe, u operaciji će učestvovati preko trista hiljada ljudi. I vilenjaka, razume se.
– Datum početka?
– Nije utvrđen. Ključna stvar je snabdevanje, snabdevanje i prohodnost puteva, a niko nije u stanju da predvidi kada će se okončati zima.
– O čemu je još pričao Vatje?
– Žalio se, jadničak – blesnu zubima Kantarela. – Car ga je opet ispsovao i narugao mu se. Pred ljudima. Opet je razlog bio onaj tajanstveni nestanak Stefana Skelena i celog njegovog odreda. Emhir je javno nazvao Vatjea šeprtljom, šefom službe koja umesto da se postara da ljudi ne nestaju bez traga biva i sama iznenađena takvim nestancima. Na tu temu je konstruisao neku zlobnu igru reči, koju Vatje ionako nije umeo tačno da ponovi. Posle je car šaljivo upitao Vatjea da to ne znači možda da je nastala neka druga tajna organizacija, pritajena i od njega. Bistar je naš imperator. Pogađa blizu.
– Blizu – promrmlja Asire. – Šta još, Kartija?
– Agent kog je Vatje imao u Skelenovom odredu, a koji je isto nestao, zvao se Neratin Ceka. Vatje mora da ga je veoma cenio, jer je neobično potišten zbog njegovog nestanka.
“I ja sam”, pomisli Asire, „potištena zbog nestanka Jedijaha Mekesera. Ali ja ću, za razliku od Vatjea de Ridoa, uskoro znati šta se dogođilo.”
– A Rjens? Vatje se više nije sreo s njim?
– Ne. Nije spominjao.
Obe su ćutale neko vreme. Mačka na Asireinim kolenima mjaukala je glasno.
– Gđice Asire?
– Reci, Kartija.
– Da li ću još dugo morati da igram ulogu glupe ljubavnice? Htela bih da se vratim na studije i da se posvetim naučnom radu...
– Nećeš – prekinu je Asire. – Ali još malo. Izdrži, dete.
Kantarela uzdahnu.
Završile su razgovor i pozdravile se. Asire var Anahid je oterala mačku iz fotelje i još jednom pročitala pismo Fringile Vigo, koja je boravila u Tusenu. Zamislila se, pošto ju je pismo uznemirilo. Imalo je među redovima neki smisao koji je Asire
osećala, ali ga nije razumela. Već je bila prošla ponoć kada je Asire var Anahid, nilfgardska čarobnica, pokrenula megaskop i uspostavila telekomunikaciju sa zamkom Montekalvo u Redanji.
Filipa Ejlhart bila je u kraćušnoj noćnoj košulji s tananim bretelama, a na obrazu i dekolteu imala je tragove našminkanih usana. Asire je najvećim naporom volje suzdržavala grimasu neukusa. „Nikada, baš nikada neću moći to da razumem”, pomisli. “I ne želim to da razumem.”
– Možemo li da govorimo slobodno?
Filipa je napravila rukom širok gest, okružujući se magičnom sferom diskrecije.
– Sada da.
– Imam informacije – poče oporo Asire. – Same po sebi, one nisu senzacionalne, o tome čak govore žene kraj bunara. U svakom slučaju...
*
– Cela Redanja – reče Esterad Tisen gledajući u svoju mapu – u ovom trenutku može da izloži trideset pet hiljada linijskih vojnika, od toga četiri hiljade teške konjice. Okruglo, razume se.
Dajkstra klimnu glavom. Računica je bila apsolutno precizna.
– Demavend i Meve su imali sličnu vojsku. Emhir ih je rasturio za dvadeset šest dana. To isto će biti s vojskama Redanje i Temerije, ukoliko ne ojačate. Podržavam vašu ideju, Dajkstra, tvoju i Filipe Ejlhart. Potrebna vam je vojska. Potrebna vam je borbena, dobro uvežbana i dobro opremljena konjica. Potrebna vam je takva konjica za nekih milion bizanata.
Špijun potvrdi klimanjem glave da ni toj računici ne može ništa da se zameri.
– Ipak, kako ti je nesumnjivo poznato – nastavi suvo kralj – Kovir je uvek bio, jeste i biće neutralan. S Nilfgardskim carstvom nas vezuje traktat koji je potpisao još moj deda, Esteril Tisen, i imperator Fergus var Emreis. Slovo tog traktata ne dozvoljava Koviru da potpomaže neprijatelje Nilfgrada vojnom pomoći. A ni novcem za vojsku.
– Kada Emhir var Emreis udavi Temeriju i Redanju – frknu Dajkstra – tada će pogledati ka severu. Emhiru neće biti dosta. Može da se ispostavi da vaš traktat iznenada neće vredeti pišljiva boba. Skoro smo govorili o Foltestu iz Temerije, koji je u dogovoru s Nilfgardom uspeo sebi da kupi šesnaest dana mira...
– O, dragi moj – frknu Esterad. – Tako ne može da se argumentuje. S traktatima je kao s brakom: ne sklapaju se s mišlju o izdaji, a kada se sklope, ne raskidaju se. A kome to ne odgovara, neka se ne ženi. Ne možeš postati rogonja ako nisi oženjen, ali priznaćeš, strah od rogova je žalostan i dosta smešno opravdanje za iznuđeni celibat. A rogovi u braku nisu tema za razmatranja poput “šta bi bilo kad bi bilo”. Dokle god se rogovi ne nose, ne poteže se to pitanje, a kada ih već nosiš, onda nema o čemu da se priča. A kada smo već kod rogova, kako se zove suprug lepe Marije, markiz De Mersej, redanjski ministar blaga?
– Vaša kraljevska milost – nakloni se kruto Dajkstra – ima informatore kojima se može zavideti.
– Tačno, imam – prizna kralj. – Začudio bi se koliko i kako dobrih. Ali ni ti ne moraš svojih da se stidiš. Onih koje imaš na mojim dvorovima, ovde i u Pont Vanisu. O, dajem reč da svaki od njih zaslužuje najviše pohvale.
Dajkstra čak ni okom nije trepnuo.
– Emhir var Emreis – nastavi Esterad gledajući nimfe na plafonu – takođe ima nekoliko dobrih i dobro postavljenih agenata. Zbog toga ću ponoviti: interes države Kovir je neutralnost i princip pacta sunt servanda{26}. Kovir ne krši uspostavljene dogovore. Kovir ne krši ugovore čak ni da bi preduhitrio kršenje ugovora od druge strane.
– Usudiću se da primetim – reče Dajkstra – da Redanja ne nagovara Kovir da krši paktove. Redanja ni u kom slučaju ne traži savez ili vojnu pomoć Kovira protiv Nilfgarda. Redanja želi... da pozajmi malu sumu, koju ćemo vratiti...
– Već vidim – prekinu ga kralj – kako vraćate. Ali to su akademska razmatranja, jer vam neću pozajmiti ni paru. Poštedi me lažne kazuistike, Dajkstra, jer ti stoji kao vuku kecelja. Imaš li neke druge, ozbiljne, pametne i istinite argumente?
– Nemam.
– Posrećilo ti se – reče nakon malo ćutanja Esterad Tisen – što si postao špijun. Od trgovine ne bi napravio karijeru.
*
Otkada je sveta i veka, svi kraljevski parovi imali su odvojene spavaće sobe. Kraljevi su – s veoma različitim frekvencijama – posećivali spavaće sobe kraljica, a dešavalo se da su kraljice dolazile u neočekivane posete u sobe kraljeva. A posle bi se muž i žena jednostavno razišli po svojim odajama i to je bilo to.
Monarhijski par Kovira je i u ovom pogledu bio izuzetak. Esterad Tisen i Zulejka uvek su spavali zajedno – u jednoj sobi, na jednom ogromnom ležaju s ogromnim baldahinom.
Pre spavanja, Zulejka – stavivši naočare, koje se stidela da pokaže pred podanicima – obično je čitala svoju Dobru knjigu. Esterad Tisen je obično pričao.
Ni ove noći nije bilo drugačije. Esterad je stavio noćnu kapu, a u ruku je uzeo žezlo. Voleo je da drži žezlo i da se zabavlja njime, a zvanično to nije radio, jer se plašio da će ga podanici nazvati pretencioznim.
– Znaš, Zulejka – pričao je – u poslednje vreme imam veoma čudne snove. Već neki put zaredom usnio sam onu vešticu od moje majke. Stoji nada mnom i ponavlja: „Imam ženu za Tankreda, imam ženu za Tankreda.” I pokazuje mi simpatičnu, ali veoma mladu devojčicu. A znaš, Zulejka, ko je ta devojka? Ciri, Kalantina unuka. Sećaš se Kalante, Zulejka?
– Sećam se, mužu moj.
– Ciri – nastavi Esterad zabavljajući se žezlom – jeste ona kojom navodno hoće da se oženi Emhir var Emreis. Čudnovat brak, iznenađujući... Kako bi, k vragu, ona postala Tankredova žena?
– Tankredu – Zulejkin glas se malo promenio, kao i uvek kada je govorila o sinu – dobro bi došla žena. Možda bi se skrasio...
– Možda – Esterald uzdahnu. – Mada sumnjam, ali možda. U svakom slučaju, brak je nekakva šansa. Hm... Ta Ciri... Ha! Kovir i Cintra. Ušće Jaruge! Ne zvuči loše, ne zvuči. Bio bi lep savez... Lepo srodstvo... Ali ako je tu malu video Emhir... Samo, zbog čega li mi se baš ona javlja u snovima? I zašto, dođavola, ja uopšte sanjam kojekakve gluposti? Na ekvinocijum, sećaš se, kada sam i tebe razbudio... Brrr, kakav je to bio košmar, srećan sam što ne mogu da se prisetim detalja... Hm... Možda da pozovem nekog astrologa? Vračaru? Medijuma?
– Gđica Šila de Tankarvil je u Lan Ekseteru.
– Ne – iskrivi se kralj. – Neću kod te čarobnice. Previše je mudra. Raste mi pored boka druga Filipa Ejlhart! Te mudre žene previše privlači miris vlasti, ne smeš ih hrabriti milošću i poverenjem.
– U pravu si kao i obično, mužu moj.
– Hm... Ali ti snovi...
– Dobra knjiga – Zulejka prelista nekoliko stranica – pripoveda da, kada čovek zaspi, bogovi mu otvaraju uši i obraćaju mu se. A prorok Loboda uči da kada vidiš san, vidiš ili veliku mudrost, ili veliku glupost. Trik je u tome da prepoznaš.
– Tankredov brak s Emhirovom verenicom i nije baš neka velika mudrost – uzdahnu Esterad. – A ako već govorimo o mudrosti, veoma bih se obradovao kada bi me posetila u snu. Radi se o stvari zbog koje je Dajkstra bio ovde. Radi se o veoma teškom pitanju. Pošto vidiš, najvoljenija moja Zulejka, razum mi ne dopušta da se radujem kada Nilfgard oštro pritiska ka severu i spreman je da za koji dan zauzme Novigrad, jer iz Novigrada sve, a tu mislim i na našu neutralnost, izgleda drugačije nego s dalekog juga. Dobro bi bilo kada bi Redanja i Temerija zaustavile prodor Nilfgarda, kada bi agresora oterali nazad iza Jaruge. Ali da li je dobro da to urade za naš novac? Da li me slušaš, najvoljenija ženo?
– Slušam te, mužu.
– I šta ti kažeš na to?
– Svakojaku mudrost ima u sebi Dobra knjiga.
– A kaže li tvoja Dobra knjiga šta da činim kada dođe kod mene Dajkstra i traži od mene milion?
– Knjiga – trepnu iznad naočara Zulejka – ništa ne govori o pokvarenom mamonu{27}. Ali u jednom paragrafu je rečeno: davati je veća sreća nego uzimati, a pomaganje ubogog milostinjom je plemenito. Rečeno je: razdeli sve i to će tvoju dušu načiniti plemenitom.
– A vrećicu i stomak praznim – promumla Este
rad Tisen. – Zulejka, da li u toj knjizi, osim paragrafa o razdeljivanju i milostinji, ima neke mudrosti koja se tiče poslova? Šta, na primer, knjiga kaže o ekvivalentnoj razmeni?
Kraljica popravi naočare i poče brzo da lidta inkunabulu.
– Kako Jakov bogovima, tako bogovi Jakovu – pročita.
Esterad je ćutao neko vreme.
– A možda – reče najzad otegnuto – ima još nešto?
Zulejka se vrati listanju knjige.
– Pronašla sam – reče iznenada – nešto iz mudrosti proroka Lobode. Da pročitam?
– Molim te.
– Prorok Loboda pripoveda: vaistinu, ubogog davanjem pomozi. Ali mesto da ubogom daš celu lubenicu, daj mu pola lubenice, inače će se ubogi onesvestiti od sreće.
– Pola lubenice – frknu Esterad Tisen. – Znači, pola miliona bizanata? A znaš li ti, Zulejka, da je imati pola miliona i nemati pola miliona u suštini ceo milion?
– Nisi mi dao da dovršim – Zulejka baci na muža strog pogled kroz naočari. – Kaže dalje prorok: a još bolje je dati ubogom četvrtinu lubenice. A najbolje je udesiti da neko drugi da ubogom lubenicu. Vaistinu vam kažem, uvek će se naći onaj koji lubenicu ima i rad je da njome daruje ubogog, ako ne zbog plemenitosti, onda zbog računice ili zbog drugog razloga.
– Ha! – kralj Kovira udari žezlom u noćni stočić. – Vaistinu, oštrouman je bio prorok Loboda! Umesto da daš, udesi da dâ neko drugi? To mi se sviđa, to je prava slatkorečivost! Istraži mudrosti ovog proroka, voljena moja Zulejka. Siguran sam da ćeš otkriti među njima još nešto, što će mi pomoći da rešim problem Redanje i vojske koju Redanja hoće da organizuje mojim novcem.
Zulejka je veoma dugo listala knjigu pre nego što je počela da čita.